Tešin nam otkriva istinsku moć rečenice: ona je mini-fragment koji korespondira sa makrokosmosom romana. Žanrovski, tematski i formalno, Tešinova knjiga je negde na sredokraći između Heraklita i hiperteksta.

Vladislava Gordić Petković

Tipično za uspele izdanke savremene istoriografske proze: autor koristi potvrđene istine kao model za „prerušavanje“ činjenica, čime utvrđuje razliku između istinskog i lažnog da bi je, uverljivošću postupka, učinio nebitnom.

Igor Marojević

Tešinova knjiga je, dakle, jedan od najnovijih i, nema sumnje, visprenijih domaćih izdanaka zanatskog iskušavanja razuđenog (neo)borhesovskog nasleđa. Skrupulozna i disciplinovana u okviru odabranog modela, „Antologija najboljih naslova“ dodaje i poneki koloritni kamičak tom lavirintskom mozaiku.

Tihomir Brajović

Tešinovi bogati fragmenti grade tekstualnu mrežu iz koje nema spasa. Ovaj pararoman je sazdan od mistifikacija i manipulacija tekstom, ali ne obavezuje poetičku misao na spasenje. Ipak, daleko od svake aktuelne budnosti, Tešin zahvata širinu sveta i dubinu vremena i tako predstavlja iskustvo postojanja.

Aleksandar Jerkov

„Antologija najboljih naslova“ [je] zbirka sačinjena od majstorski ispripovedanih priča od kojih svaka staje u jednu jedinu rečenicu. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantastično funkcionalnu konciznost.

Slobodan Vladušić

Tešin (je), pozivajući se na Herodota, relativizovao odnos fikcionalnog i stvarnog i odredio svoju poetiku kao ironičnu vezu između realne i fiktivne stvarnosti.

Damjana Mraović

Fragmentarnost, citati, dokumentarnost, prava i fiktivna, igrarija i istina, vešto su složeni u celine pisane po pesničkom zakonu [...], čime su izbegnute zamke vulgarizacije, ponavljanja, monotonije ili preforsirane artificijelnosti koja vodi u patetiku.

Ilija Bakić